Клуб чини невелика група људи добре воље. Таква особина красила је и оне који су основали Поморско бродарско друштво "Победа" пре скоро седам деценија из ког ће настати овај једриличарски клуб. Таква особина показала се способном да се суочи са великим искушењима и обезбеди опстанак до ових дана. Од тога шесту деценију на Ади Циганлији остајући једини такав – једриличарски клуб од некадашњих пет на овом острву.
Клуб борави у Дому спортова на води – ранијем Купатилу "Београд" од 1978.године а од недавно и сходно уговорном односу са ЈП "Ада Циганлија".
Клуб се ослања искључиво на учинак својих чланова. Тј. нема кафане, ни веза, па ни прихода од истих. Трошкови смештаја, регистрације клуба и такмичара, и рада подмирују се чланарином, укључујући трошкове одржавања традиционалне регате – Павла Лукића спуст и одласка такмичара на регате. Отуд и скроман укупан учинак и сврставање клуба у статус придруженог члана Једриличарског савеза Србије.
Регата – "Павла Лукића спуст" је дужинска регата на Сави, од тринаестог до петог километра (од ушћа Саве у Дунав), за класу Оптимист. Задржава сећање на Савску регату од Сремске Митровице до Београда коју је клуб годинама одржавао у сарадњи са Речном флотилом ЈНА. Циљ је био на истом петом километру, испред Клуба.
Клуб је знан и по томе што је сачувао од заборава историјске класе једрилица: Дингу и Олимпијску Јолу. Динга "Аматер" је једна од четири једрилице које су, добром вољом, изградили чланови клуба а да ниједан није имао ни основно столарско образовање. Олимпијска Јола "Кошава" је трофејна једрилица, освајач многих дужинских регата на Сави и Дунаву, градских и републичких првенстава. Опет само добром вољом иста је предмет потпуне реконструкције и треба ускоро да заплови. Ту је и, убедљиво, најстарија једрилица Србије – Олимпијска Јола "Боки" саграђена давне 1934. год. у "Миланчетовој радионици". Тако Победа може да се сматра музејем Једриличарског савеза Србије.
Посебност Клуба је и једрење на дасци. Како је ненадно гукнуо овај вид једрења, тако су се и овде појавили поклоници – усамљени стрелци. Клуб им је понуди уточиште, подучио регатном једрењу и организовао регате све док је за тим постојало занимање.
На крају треба споменути и бродомоделарство. У основним школама на Бановом Брду поред организације предавања о једрењу и обуке малих једриличара, од којих ће неки постизати запажене резултате и у сениорским класама, грађени су бродомодели који ће касније учествовати и побеђивати на таквим регатама.
Ако би на листи људи добре воље било места за само три лица, то би несумњивобили: Паве Лукић и браћа Марековић – Драган и Петар. Ако би листа била дужа, онда би се претходним неизоставно придружили: Никола Девић, Миодраг Мајсторовић, Адолф Мук, Јулијана Дограјић, Љубомир Лукић, Миодраг Панчић, Слободан Бабић, Миомир Јеремић, Иван Марековић, Миодраг Вујић, Душан Радуловић, Предраг Момировић, Иван Лукић и Владимир Радуловић (листа састављена приближно историјски).
Потписује Љ. Лукић у сарадњи са М. Панчићем и П. Момировићем.
11. август 2013. год.